Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин
Живимо у дигиталном свету у коме нам је све поједностављено и убрзано. У времену када нам је све на дохват руке. Имамо приступ многим информацијама којима можемо себи да олакшамо живот, и у свету у коме велики део обавеза завршавамо једним кликом. Без обзира на све то што нам помаже да више времена посветимо себи и својој породици, ако се осврнемо мало, видећемо да у нашем окружењу има све више несрећних и разочараних људи. Оних који за своје проблеме криве власт, државу, послодавца, а не схватају да су баш они криви за своје поразе.
Данас, људи често не умеју да нам одговоре на питање, шта је за њих срећа. Преокупирани смо друштвеним мрежама на којима нам је приказан савршен живот, где сви делују срећно. Проводимо доста времена маштајући о таквом животу, а не схватамо да и то може бити узрок нашег незадовољства. Тежимо ка материјалним стварима и не обраћамо пажњу да су пријатељи, породица и људи који нас воле заправо они који треба да нас чине срећнима. Окружени смо проблемима и често заборављамо да су људи бића којима владају емоције. Не показивањем својих осећања стварамо несугласице и незадовољство у породици, а разумевање скоро па и не постоји.
Кажу да човек не може да сакрије своју срећу, и сви је приказујемо на сличан начин. Док са друге стране свака несрећа је прича за себе. Нико од нас не може на исти начин да поднесе тугу и бол. Често срећемо ведре и насмејане људе који нам делују срећно, а заправо са собом носе неку трагичну причу какву не можемо ни да замислимо. То су јаки људи који на свет гледају позитивно и у свему траже трачак наде која их гура напред. Имамо и оне који своје проблеме приказују свима и понашају се као да је њима најтеже. То су песимисти који гомилају проблеме не трудећи се да било који од њих реше.
Чињеница је да себе кочимо и спутавамо у решавању истих због ограничавајућих мисли и мањка самопоуздања које имамо. Одсуство самопоуздања ствара негативну слику о нама самима. Не допушта нам да кажемо оно што мислимо и спутава нас у изражавању својих ставова. Тако гомиламо негативна осећања која нас чине незадовољнима сопственим животом.
Страх је такође један од узрока наше несреће. Он управља нама не допуштајући нам да покушамо нешто што нам може променити живот. Ствара нам негативне мисли и не допушта да учинимо оно што заиста желимо. Све чешће заборављамо да покажемо да нам је стало до некога, а као оправдање често користимо мањак времена и преокупираност послом.
Ово су само неки од узрока који стварају пометње и неслагање у породицама. Наравно, постоје и породице чији је узрок несреће неки трагичан догађај, губитак вољене особе или нека неизлечива болест. О чему год да се ради, свакоме је своја несрећа најтежа, а једино што на преостаје јесте то да гледамо напред. Морамо се фокусирати на ствари које желимо, а не на препреке на које наилазимо, јер је то једини пут до среће. Да би смо били срећни морамо терет јучерашњег дана оставити иза себе и гледати на будућност са што више оптимизма.
Ово је свет успона и падова у коме се смех лако може претворити у сузе. Али једно не смемо никада заборавити, а то је изрека која каже да мирно море никада не ствара вештог поморца. Не смемо дозволити ни једном проблему, колико год тежак био, да наруши наше снове и срећу, јер поседујемо све што је потребно да се суочимо са њима.
Јована Царевић 2/2хт
Предметни професор: Миљан Божовић