Последњи дан у школи посвећен је завршним састанцима колега на којима се дискутовало о наставним методама, посећеним часовима и будућој сарадњи. Извршена је евалуација посматрање наставе, потписани су сви потребни уговори (II6, као и еуропас документи) и посебан акценат је стављен на организацију рада школе као и на образовни систем у Турској. Састанак почео у 9 часова, завршио се у 13ч.
У наставку извештај помоћника директора наше школе о руковођењу школе у Турској:
Током посете школи у Бафри, Мирјана Ивезић, као представник руководства наше школе, је имала задатак да се ближе упозна са механизмима руковођења и функционисања школе, домаћина.
Школа је назив добила по чувеном турском архитекти из ХVI века, Мимар Синану.
Средња школа у Турској је обавезна.
Школа, домаћин, има нешто више од 450 ученика и 50-ак наставника.
Образовни профили су из области, електротехнике (електричари, електромонтери, термичких и расхладних уређаја, сервисирања медицинске опреме – од инкубатора за бебе, преко ЕКГ уређаја, дефибрилатора, па до стоматолошких столица). Друга област је обрада дрвета и плочастих материјала.
Директор школе, (овај посао обавља већ 26 година), има шест помоћника.
Организација рада је таква да часови трају 40 минута, настава почиње у 8:00 и траје о 16:00, са паузом за ручак (од 12:00-13:00). Ученици имају 9 часова у једном дану (45 недељно)
Динамика школске године подразумева да почетком новембра имају испите, који означавају крај прве четвртине године. Након тога имају једну недељу јесењег распуста. Слично је и у пролеће. Други део испита је почетком нове године, а зимски распуст траје две недеље. Школску годину завршавају четвртим (завршним) испитом, а летњи распуст траје два месеца.
Оцењивање је готово искључиво преко тих испита, а оцене иду кроз неку врсту електронског дневника директно у министарство.
Управљање школским системом је прилично централизовано од стране владе. Постоји чак 19 апликација које омогућују функционисање уписа, набавке материјалних средстава, као и свих потреба које школа има. Свака информација долази до наставника и руководства, кроз те апликације, а систем региструје да ли је порука прочитана или не (чек-бокс).
Нисам стекла утисак да школа има било какав облик самовредновања или развојног планирања.
Чини ми се да не треба много да размишљају, све добију на готово, од планова и програма учења, па до средстава за рад у учионици или кабинету, радионици и тд.
Једино што раде јесу оперативни планови, који доста личе на наше и садрже исходе, методе, активности.
Имају досије за сваког наставника и сваког ученика. Оно што је интересантно у том досије се поред уобичајених података (стручна спрема наставника, подаци о стручном усавршавању, води јако педантна евиденција њиховог изостајања са рада током читавог радног века).
Сличан досије има и сваки ученик.
Педагошко-инструктивни рад спроводе директори, искуснији наставници, који прате час и дају савете наставнику. У тренутку наше посете, имали су инспекцију у школи која је проверавала школску документацију.
Наставник након годину дана рада (за који прима малу новчану награду), полаже испит за лиценцу. Ако не положи из другог пута, тражи други посао.
Усавршавање је омогућено, и одвија се током оних седмодневних пауза у настави.
Након десете и двадесете године рада полажу испите за виши статус. Жене у пензију иду са 60, а мушкарци са 65 година.
Минимална наставничка норма је 15, а максимална 40 часова.
Траже дозволу родитеља за објављивање фотографија ученика.
Евиденција одржаних часова је у папирнатом облику.
Евиденцију о ученицима воде на папиру. Нека врста свеске праћења садржи податке о њиховој породици, социјалном статусу и евентуалним потешкоћама које имају. Веома важан део евиденције је везан за праћење изостајања ученика. Правило је да ученик који месец дана не долази у школу, губи годину, без обзира на разлоге изостајања.
Свако одељење има одељењског старешину, а имају и тзв гајд тичера (наставник турског језика), који обједињује улогу педагога и психолога у нашим школама. Иначе, за школу наше величине, имали бисмо право на 4 гајд тичера.
Уџбеници су бесплатни за ученике и има их за све предмете, јер они немају проблем са тиражима (18 милиона ученика). Помоћу QR кодова се улази у интерактивну варијанту уџбеника са видеоклиповима, тестовима, туторијалима за извођење вежби и практичног рада. Поред уџбеника имају и радне свеске, као и збирке задатака различитих типова (укрштенице, тачно нетачно, изабери, допиши, кратки одговори).
Оно што је занимљиво QR кодови од којих неки раде и код нас, јер смо помислили да је употреба на неки начин ограничена ван Турске.
Видео надзор је у свакој просторији, чак и у делу тоалета са лавабоима
Опрему, која је заиста на завидном нивоу донирају фабрике и предузећа као социјално одговорне установе.
Користе неку сопствену мрежу интернета. Вај-фај сигнал је искључен током наставе. Проблем коришћења мобилних телефона решавају тако што их стављају у кутије, које су “на чувању” код директора школе.
Свака учионица има паметну таблу и белу таблу.
Током короне, држава је сваком ученику обезбедила таблет и картицу за интернет, које су деца користила за играње игрица, а не за наставу.
Одељења броје до 30 ученика (обично их има много мање). Групе су до десет ученика. У кабинетима, сваки ученик има свој рачунар. Кабинети имају по 24 рачунара. Када су сви ученици у истој учионици са њима раде два наставника.
Сами наставници су навели да њихову школу похађају ученици слабијег академског потенцијала (углавном не уписују факултете), а ни средњу школу не би похађали да није обавезна.
О томе колико је ефикасан начин употребе опреме коју школа има говориће колеге које су посетиле часове.
Седмог дана је реализован и завршни састанак са школом домаћином и нашим тимом, на тему евалуације свега што смо видели и планирање даље сарадње између школа. Опростили смо се и са доста нових искустава кренули пут Србије.
