O IGRI

Jedna novina je vrlo ambiciozno zamišljena, ali nama ne deluje da je previše srećno realizovana. U nekom od test mečeva, igrali smo meč Manchester United - Liverpool (koji su među nekolicinom licenciranih timova, ali o tome nešto kasnije) u kojem je Ibrahimović bio najbolje moguće raspoložen, ocenjen sveukupno sa 90 (Lukaku ima 87… zaista, Konami?). Na tom meču, previše lako postigao je čak četiri gola, ali - nije imao nijedno uspešno dodavanje, čak ni igraču do sebe. Pitate se zašto? Pa, ima slabe ocene za dodavanje, ali sjajne za šut i finiš.

Kako smo dalje igrali primećivali smo dosta situacija gde je umešnost, a ne raspoloženje igrača krucijalna stvar. Ako je vaš štoper nešto sporije ocenjen, ni u kom ludilu neće biti u stanju da makar pristigne iole bržeg napadača. Ako pokušate da predriblate uz liniju terena sa, recimo, Džejmsom Milerom, bolje ni da ne pokušavate. Mi jesmo pokušali nekoliko puta da, na primer, Humelsom, predriblamo nekog, što je, recimo bilo u najmanju ruku izvodljivo u prethodnim PES igrama, međutim ni to se nije sjajno završilo. Onako kako je igrač ocenjen potpuno određuje i stil kojim on igra, tako da nećete moći da, recimo, Kasemira, koji nema baš najbolja dodavanja, da koristite u tika-taka sistemu (da vam to plastično ilustrujemo). Deluje kao da je ovom promenom KONAMI pokušao da doprinese realističnosti igre, ali to nije baš najbolje izvedeno.

Ono što mnogo bode oči i što gotovo pa odbija od kupovine i samog igranja jeste aljkavost, da ne upotrebimo težu reč, kada se radi o menijima u toku i van meča. Ista siva, dosadna, maltene negledljiva grafike delovaće i ove godine kao da ih je dizajnirao jedini preostali nastavljač dela socrealizma iz Almatija ili Talina. Da rade posao - rade, ali tu se ta priča završava.